Sejdan, 26.09.2024, profesor Milja Radan je isplnil 86 godine. Ja lam da iskoristim priliku da mu javno čestitam rođendan i poželim mlogo, mlogo zdravlje nadalje.
Niti ne znam kako da počmem, niti ne znam jesam li ja u meri da pišem nešto za njega, ali pošto vidim če nitko nela, moja malenkost la da proba da vi podseti malko na Profesora.
Profesora Radana ga poznavaju mlogo. Bil je profesor mlogim generacijama u Karaševu. Mišljenja okol njegovog lika i djela su razni, ali na kraju, kad se potegli linija, su pozitivne u našoj zajednici. Ja bi ga opisal kakon jako inteligentnu, eruditnu i hrabru osobu. Jako je dobar poznavatelj našega naroda i karaševskog jezika. Zna da govori i škulovanim a i s po neškulovanim. Jako dobar i karizmatićan orator, človik iz naroda i za narod. Pošto je bil jako aktivan naravno da postoje i anekdote sašnjim. Čak i u mojem društvu, kad i kad ga spomenemo. Dodal bi ješte če je bil jako interesiran za tehnologiju, koju je odlično savladal. Od samog početka, je prepoznal moć tehnologije koja je počimala da tura i u Karaševo krajem 90-ih i početkom 20-ih godina.
Njegova djela govore za njega i dokazuju če se je posvetil našemu karaševskomu narodu. Neke stvari valjda je grešil ili je mogal bolje, ali je tako kako je. Nelam da ga uveličavam niti umaložavam. Nesam ja to u meri da činim. Lam da probam da sam objektivan pa lam da gledim na pozitivne stvari, negativne manjevam drugim. Za neki kontroversiran, za drugi, stari komunist, autokrat, orijentiran prema materijalnom itd. Dodatne nekoliko stvari koje sam čujival če se govore su: zašto je bil prvo srbin pa posi hrvat? Zašto ni je pohrvatiziral i ne posrbiziral, zašto Hrvati i ne Karaševci, zašto ovo, zašto ono!? Kakon za svaku osobu koja je u službi naroda, niti njega nesu okolile svakejake razne spekulacije.
Ja pišem iz moje perpektive i iz razni moji kontakti sašnjim. Kako sam kazal, ako ima netko drugi neko drugo mišljenje, Bože mili, slobodu fala Bogu ješte imamo, pa nek se piše i govori. Ja za sad lam da se zadržim na njegovim radu za naše mještane. Dokumentirajući se za ovej materijal shvatil sam ce biografija je dosta plna i nadam se če nelam da propustim nešto. Ako baš se desi, molim vi da mi oprostite. Ne namjerno!
Vreme la sigurno da ga postavi na zasluženo mjesto u povijest, jer pored pokojnog gospodina Todora Katića, teli ili ne teli, Profesor la da ostane u našoj zajednici jedan od najmarkantnih osoba kojeg je dala naša zajednica. On je sledeći koji definitivno je markiral našu zajednicu i to gotovo u skoro svakim pogledu. Profesor, direktor karaševske škule, urednik, političar, voditelj ansambla i vizionar, jer je nekako bil svo vreme ispred drugih, a pogotovo ispred njegovih političkih protivnika. Stekal je jako mlogo poštovanje u zajednici, ali to mu je doneslo i dosta političkih neprijatelja. Neki su surađivali sašnjim jednostavno a drugi vele za njega če je bil opak. Dok je bil aktivan, promoviral i kolaboriral je s mlogimi mladimi a i ne samo. Čak i ja znam dosta luđe kojima je dal priliku da se bave s koj štem. Jedan od nji sam bil i ja.
Na preporuku Profesora Milje Vernjike, okol 2003. godine, turil sam i ja prvi put u kontakt sašnjim. Tad sam bil jako mlad, negdi mislim da 10-ti razred, znači sam bil neke 16 godine samo. U samom početku radil sam razne projekte, od tehnoredaktiranje udžbenika (1x s prof. Lukačelom Marjanam i 1x s mojem pajtom Ivanam Dobrom), tehnoredaktiranje Grančice pa sve do svakijakih drugih stvari okol kompjuteri. U 2011. godinu kad sam se kratko bil vrnul iz Temišvara u Karaševo, me je omak zaposlil u Zajedništvo. Tel je da me promovira i u razne strukture organizacije ali tad sam mu sve povedal: po lako se radi na kompjuteru nego s luđimami, jer tad nesam tel da se pletem u to. Iz ove vremenske distance sam razumel če zapravo treba i mora da se radi s luđimami. Da vrnemo natrag, surađivali smo jako dobri i razišli smo se baš fino skoro dve godine pa amanat. Mi je rekal če me potplno razume i mi je jako lepo govoril, plus mi je kazal če vrata su mi svakiput otvorena ako bi nekiput da vrnem pak u selo. Iako ja sam bil dosta mlad, skoro samo 26 godine, to me je baš jako pozitivno pogodilo i sam uzel kakon kompliment če me je poštuval kakon osobu i radnika.
Da počmemo od samog početka.
Profesor Radan je rođen u 26.09.1938. godine u Karaševu od oca Milje Radana i mame Ljube, rođena Gera. Oženjen je za Elenu Radan. Drugarica Radan je bila učiteljica brojnim generacijama naše zajednice. Zajedno imaju sina Liubomira. Žive u domu kojeg ga je nasledil od svojega dede Ivana Radana.
Kad je bil mal, prof. Radan je bil zadužen da čuva ovce i krave pa čak je i spal pored nji u polju. Kad je imal skoro sedam godine počel je da ide u škulu kod nas u selu, takozvanu „Gornju škulu“ koja je bila vlaška. Dolnja je bila hrvatska, a tad u to vreme, učitelji su bili Hrvati iz Hrvatske. Do trećeg razreda učiteljica mu je bila „gospođa Katica“ Koložoara koja ga je naučila dobri da piše i da četa i polagano ga je uputila u tajne njemu stranog vlaškog (rumunjskog) jezika. U četvrtom razredu je došal pred učitelja koji ne znal karaševski jezik, a on ne dobro znal vlaški. Profesor je znal jako dobri da četa, pomalko da računa, a i pomalko da pripoveda što je četal, pa ga je zbog toga učitelj Iulie Topala često mlatil debelom knjigom po glavi a Profesor se čudio zašto učitelj mu to čini, jer on kakon učenik ne razumel što mu učitelj objašnjava. Nakon osnovne škule, i kratkog prekida škulovanja, ličeu je završil u Temišvaru. Kad je bil tamo mi je povedal če mu je jako bilo dor za njejan Pašek. “Muream de dorul acestui peisaj”.
Godinu 1963. diplomiral je rumunjski i srpsko-hrvatski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Sveučilišta Bukurešt. Doktorand je slavenske lingvistike.
1963.-1990. – profesor srpsko-hrvatskog jezika, direktor škule u Karaševu, koordinator ansambla bivši “Mladi Karaševci” sada “Karaševska Zora“ i direktor doma kulture u Karaševu.
1990-1996 – urednik škulskih udžbenika u “Editura Didactica și pedagogică București“
1996-2000 i 2012-2016 – knez općine Karaševo
2000-2012 – deputat u Parlamentu Rumunjske
1990-2015 – predsjednik Zajedništva Hrvata u Rumunjskoj
2004-2008 – tajnik komisije za obrazovanje, znanost, mlade i sport iz kluba zastupnika nacionalnih manjina
1993-2012 – član raznih komisija i vijeća nacionalnih manjina
1992-2012 – član izvršnog ureda Svjetskog kongresa Hrvata
Uzimal je 17 put riječ na plenarnim sjednicama i imal je 31 zakonskih iniciranih prijedloga od kojih 14 su proglašeni kao zakon.
Autor je 4 studije o karašovskim dijalektima u Rumunjskoj i dva školskih udžbenika za hrvatski jezik.
Bil je i glavni urednik Hrvatske grančice.
Ovo su samo nekoliko stvari iz njegove bogate biografije i što mu piše u životopisu na stranici cdep.ro.
Sećam se če mi je povedal če posle fakulteta je imal mogućnost da ostane da radi na Institutu za fonetska istraživanje u Bukureštu ali se je vrnul u Karaševo jer njegova mama se je bila pobolela. Bil je profesor pa direktor u škuli u Karaševu. Bil je skoro dva mandata knez općine Karaševo. On je jedan od najvažnih osnivača udruge Zajedništvo Hrvata u Rumunjskoj koja postoji sve od 1991. godine. Osnivali su udrugu koja ima kao cilj očuvanje etničkog identiteta karaševskih i tamiških Hrvata u svim svojim manifestirajućim oblicima i predstavlja hrvatsku manjinu u Rumunjskoj. Da ne odzabimo če u novemberu (studenom) 1994. godine, je sam osmislio i redaktirao tekst lokalnog glasila, a od drugog broja pridružili su mu se prof. Milja Todor iz Klokotiča i doktor Martin Slovenski iz Karaševa. Sad, Hrvatska grančica broji skoro 230 broja.
Zalagal se je jako za obrazovanje naših učenika jer to mu je bilo jako važno. Devedesetih godina imali smo dosta studenti koji su bili da studiraju u Zagrebu a tu je imal i on njegovu ulogu. Profesor Radan je bila glavna i ključna osoba zbog koje mi imamo gimnaziju u Karaševu. Kao dokaz tome su i riječi bivšeg direktora gimnazije Đurđa Sorke (cit:“datorită lui, cred că, avem 100% acest liceu…”) na proslavi 20 godine postojanja gimnazije (2017.g.), gdje, čudesno, su skoro svi bili prisutni osim njega.
Početci Zajedništva bili su jako teški ali on je uspjel da okupi luđe okol cele te ideje i okol njega, pa su mu pomogli u tom periodu (npr. M. Slovenski, Prof. M. Todor, Đ. Červenjak, P. Bogdan – Knez, P. Filka – Viciknez, N. Ghera i drugi). On je bil motor svega i pokazal je neumorni rad dok se je gradila organizacija. Profesor je prva osoba iz karaševske zajednice koja je obavljala funkciju deputata u Rumunjskom Parlamentu.
U njegovom mandatu kao predsjednik ZHR-a napravilo se je veliko sjedište u Karaševu. Stvorile su se veze s Republikom Hrvatskom, počel je da se gradi i se skoro završil Etnografski Muzej i sjedište u Jabalču. Otvorana su sjedišta u Lupaku, Klokotiću i ostalim mjestima. Ne znam postoje li po tamo ali znam da su bila. Karaševka Zora je imala brojne nastupe po Romaniji i izvan nje. Ako ne grešim, mislim da pored drugih je bil i Joška Mazera (tadašnji tehničar zvuka), koji mu je pomogal da ostane sačuvano Portanje, Slnča, Zdupatura, Prvi, Drugi i Treći Danac. To su pjesmice iz našega folklora koje su obeležile naše svadbe i veselja. Taki kaki je, to je naš repertoar i to je ostalo snimljeno zahvaljujući njim i maloj autentičnoj grupi svirača koju su uspijeli da okupe na jedno mjesto pa snimali te igranke.
Jedan je od predstavnika koji su ugostili delegaciju gospodina Stjepana Mesića, prvog predsjenika Republike Hrvatske koji je posjetil Karaševo 2004. godine. Tog događaja se i ja kakon dete sećam jer znam da je bilo nešto wow i novo za svi nas. Za vreme Profesorovih mandata, našoj zajednici su sljedile posjete premijera Ive Sanadera (2007.g.), predsjednika Ive Josipoviča(2012. g.) pa i mnogo drugih važnih predstavnika Republike Hrvatske.
Organizirali su se razna putovanja za djecu i škulari, kako u državi tako i izvan. Organizirale su se mlogo kulturne, športske i druge akcije u vreme njegovog mandata kakon predsjednik ZHR-a., sve do 22.09.2016. godine kad je sud priznal odluke donešene na 8. redovnoj Konferenciji de, su ga smenili iz funkcije predsednika, i sud je odlučil če treba da pođe. Na karaševski rečeno, dok su ga dali nadvor. Lam da parafraziram što mi jednom prilikom kazal: „Ne se bil nikad čekal če njemu bliske osobe la da mu tako nešto naprave. Na vama je da razmišljate, pa sami poteglite zaključak što se tog događaja tiće“.
Kad ono, 2022. godine su se slavile 30 godine postojanja organizacije koju je od početka gradil i kojoj si je posvetil možda najmlogo energiju, vreme i rad. Ne bil niti na toj proslavi. Bun, posle 48 sudskih ročišta niti ne mogal da bude tamo.
Propustil je proslave ali nela da propusti da bude zapamćen kakon jedan velik Karaševak koji si je jako manul trag u svojoj zajednici. Iza njega je ostalo plno, kako materijalno tako i uspomene mlogih generacija koje su ga poštuvale i su turale sašnjim u kontakt. Mogu i sad da su u kontaktu ali nekako “nitko nema više vreme…”.
S neke strane je žalno če posle čitavog života posvećenom tvojemu narodu, jenu osobu ovog kalibra ju ne spomenemo kad i kad u javnom prostoru. Čak si dozvolim da kažem, če ne baš ju nabivamo više u sokotu iako znamo svi če Profesor ima prilično dobrano zdranstveno stanje, bar tako mi je meni izgledalo stražnji put kad smo se videli.
Da li je to če narod jedva čekal da iskipita od njega? Je on bil taki zal ili smo mi samo ignorantni!?
Profesore, po jedanput, sretan Vim rođendan, i u ime svih nas koji se kad i kad Vas setimo, i kojima Karaševo nešto znači, Vim kažem jeno veliko FALA!
Mali Labeš
26-09-2024
sursa slike: privatna arhiva, youtube, Hrvatska grančica i google.
